Još od ranog detinjstva osim iskustvene i saznajne spoznaje sveta, bila sam sklona i intuitivnoj spoznaji koja danas može da deluje apsurdno. Današnja deca imaju internet i mogućnost informacionog saznanja. Moja generacija je bila toga lišena i naši zaključci današnjoj deci mogu zvučati kao nešto između gluposti i magijskog mišljenja. Evo nekoliko autentičnih zabluda iz detinjstva:

KURVA – Imala sam šest godina i u ulici je bilo dece raznih godina, kao i tinejdžera. Oni stariji su bili upućeniji. Kad god je neka žena lepa i sređena govorili su da je kurva i ja sam to usvojila te sam verovala da reč kurva označava lepu i sređenu ženu. Te tako, kad god sam htela da iskažem divljenje lepoti govorila sam ona je kurva.

JAPANCI I KINEZI – Tek sa trinaestak godina su mi rekle starije drugarice da decu ne donose rode. Bila sam zapanjena. Do tad sam mislila da pošten svet ne praktikuje seks. Azijete sam iz nekih iracionalnih razloga pojimala kao moralno superiorne i, sećam se, kad mi je drugarica rekla da to svi rade, upitala sam je čak i Japanci i Kinezi? na šta sam dobila potvrdan odgovor što me je zapanjilo.

TRUDNOĆA – Smatrala sam da devojkama u nekom periodu života počne da raste stomak sam od sebe, kao što grudi rastu same od sebe. Kad se žena porodi muškarac koji je zaljubljen u tu ženu zove se ocem deteta. Samohrane majke su one u koje se nije niko zaljubio. Po tom mom konceptu majka je jedna i jedinstvena, a otac može da bude bilo ko, a uz to može i da se zameni ako nije dobar.

SRPSKA DUŠA – Budući da sam odrastala devedesetih, bila sam naučena kako pripadam najsuperiornijem narodu protiv kojeg se urotio svet. Najbolji univerzitet na svetu je beogradski, najbolje doktori su srpski i slične zablude. Bila sam dete i poverovala sam da smo centar sveta i da smo naj-naj. Za svaku glupost i nemanje sam krivila „nepravedne i ničim izazvane“ sankcije. Suočavanje sa činjenicama delovalo je otrežnjujuće. Shvatila sam da smo živeli kao u Kusturičinom filmu Podzemlje.

TRULI ZAPAD – Svako pominjanje zapadne kulture i standarda vezivalo se za nemanje duše. Jeste, nama je teško jer nas svi napadaju, ali mi imamo dušu, a oni su truli zapad, mogla sam čuti. Oni koji bi javno izrekli čežnju za boljim životom i standardom bili su napadani kao plaćenici i izdajnici. Te sam tako potiskivala želje i tešila se frazom siromašna, al’ ponosna, kao i država.

ALBANCI – O Hrvatima i Bošnjacima sam imala nekog pojma, jer sam živela u Bosni, tj. znala sam konkretne primerke. Bila sam i u Hrvatskoj i u BIH. Međutim, o Albancima nisam ništa znala, sem što sam čula gomilu priča. Te sam tako zamišljala Albance sa Kosova kao krajnje retrogradne, odrastaju sa oružijem, svi muškarci nose one polulopte na glavi, valjda se keče zovu, a žene su potuljene i ubijene u pojam kao Eva Ras i Mira Furlan u filmu Lepota poroka. Mom čuđenju nije bilo kraja kada sam saznala da postoje urbane građanske albanske porodice na Kosovu koje vole umetnost, knjige i sl. Danas me je sramota što sam tako mislila iako sam bila dete i iako je moje „mišljenje“ bilo posledica propagande i neznanja.

…,

…i zato: neka su blagosloveni internet i činjenice!