Za razliku od mnoštva letovališta na severu Grčke koji su nastali isključivo turistički motivisano u drugoj polovini dvadesetog veka, Neos Marmaras, gradić na poluostrvu Halkidiki, na tzv. drugom prstu ima malo drugačiju sudbinu. Poseduje školu, institucije i stalno stanovništvo (oko tri hiljade) koje nije tu samo dok je sezona.

Neos Marmaras ima balkanski tužnu, epsku, prošlost. Naime, nakon grčko-turskog rata koji je trajao od 1919-1923 kao posledicu višegodišnjeg sukoba, nerazmirica, politike i obostrane mržnje, Turci su načinili odmazdu, gde je mnoštvo Grka ubijeno, a nekolicina je iz Male Azije izbegla u maticu Grčku, posebno u oblast Makedonija. Deo izbeglica na golom kamenu i moru, na veoma brdovitom i valovitom područiju, kao glava Meduze, osnovao grad Neos Marmaras. Uzbrdice i nizbrdice daju autentičnost mestuiI šetnju pretvaraju u surfovanje na suvom.

Grad je dobio baš to ime zato što i u Turskoj postoji Marmaras, odnosno Marmaris koji je, takođe, popularan među srpskim turistima.

U Neos Marmarasu postoje dva spomenika posvećena maloazijskim izbeglicama. Jedan je u centru, a drugi kod gradske plaže.

Neos Marmaras me podseća na džinovskog galeba gde je galebovo telo sam grad, a krila su njegove dve najpoznatije plaže: Gradska i Paradizo.

Ljubitelji Neos Marmarasa su u večitoj raspravi koja od te dve plaže je bolja. Marusija i ja smo otkrile treću plažu, nama najbolju, malo poznatu među turistima, a to je uvala koja pripada kampingu. Tu je kupanje za one koji nisu gosti kampinga zabranjeno, ali zahvaljujući našem poznanstvu koje smo oformili sa babom i dedom Gruzinima koji su čuvari kampa, dozvoljeno nam je da se tu kupamo besplatno. U suprotnom se naplaćaje dva evra po osobi.

Put od Beograda do Neos Marmarasa se većinski odvija autoputem što čini vožnju bržom i udobnijom, ali prizor kroz prozor i nije nešto inspirativan. Najzanimljivije mi je bilo kad smo putovali obilaznicom oko Soluna.  U Solunu postoji aerodrom te tako oni koji ne vole autobus, a imaju novca za avion, mogu na taj način komponovati svoj put. Od Soluna do Neos Marmarasa saobraća autobuska linija, put je dugačak oko 120 kilometara. Neos Marmaras je od Beograda udaljen oko 750 km.

Moja saputnica Marusija i ja boravile smo u vili Nefeli  (na grčkom oblaci) smeštenoj na brdu, kao čardak sa tavanicom od neba.  Naša soba imala je pogled na more. Kad je lepo vreme taj pogled je kao poklon i preimućstvo, ali kada pada kiša on je cinizam ili u najboljem slučaju šala.

Kao literaturnu opremu ponela sam putopise Miloša Crnjanskog i Na putu Džeka Keruaka. Iz nekog iracionalnog razloga Keruak mi je više prijao. Možda zato što su Keruakova ležernost i grubost američkih ulica i puteva metafizički sinhroni sa mestom u kom sam boravila. Za razliku od od otmenosti Toskane i Sijene iz Crnjanskovih putopisa  koje su tako daleko, u svakom pogledu, od Neos Marmarasa.

Napravila sam I video prezentaciju Neos Marmarasa:

 

Advertisements