Nakon završetka svetskog prvenstva u fudbalu, poželela sam da i ja kažem koju na temu najvažnije sporedne stvari na svetu.

Fudbal je pre svega nada. Milioni dečaka koji igraju svoju igru u blatu, maštaju da pobegnu od tog istog blata. I iako je to teško, postoji teorijska mogućnost i svest da nešto zavisi od nas. Profesionalni fudbaleri su bezobrazno preplaćni i drugo su ime za prestiž, ali počeci su često u blatu i siromaštvu. Fudbal je najudaljeniji od elitizma, ali, sa novcem koji je u igri i blisko uz njega.

Fudbal briše klasne granice.

Fudbal je taj koji je Aleksu Fergusonu dodao ono „sir“ što u Engleskoj dobijaju samo odabrani i zaslužni. Fudbal je taj koji je siromašnom Kristijanu Ronaldu omogućio da bude to što jeste, CR7. Fudbal je i dečaka Luku Modrića, od ličkog kamena odveo u neki bolji svet. Vrata tenisa su za siromašne zatvorena, koliko god da su talentovani. Kao i mnoštvo drugih sportova. Fudbal je kasting za sve – otvorena pozornica.

Fudbalska utakmica je lepota trenutka. Dok gledamo meč, ne postoje prošlost i budućnost. Prisutno je samo sada i ovde.

Uz fudbal ide i izvesna lakoća i odsustvo bola. Iako mnogi plaču i nerviraju se kada naš tim gubi, ta tuga je kratkotrajna i površna. Još se niko nije ubio zbog fudbala, pao u depresiju i sl.

Uz sve navedeno, fudbal je i uspomena i lepota, da ne kažem istorija. Odbrane Renea Iguite, driblanja, šutevi i finese ostalih ostaju kao deo legende.

Advertisements