Srpska sveštena lica se odlikuju hladnom racionalnošću i klerikalni su onoliko koliko im prilike dozvoljavaju. Vlastiti tanjir im je uvek preči od narodne trpeze i oni nisu vođeni teizmom i bogougodnošću već ideologijom tanjira.Sve one mane koje je istakao autor su takve da diskvalifikuju srpsku pravoslavnu crkvu kao instituciju. Jer ne možemo reći da je devet fudbalera u timu očajno, a da je tim u celini dobar. Nije, jer ga, upravo, ti pojedinci čine. Crkvene glavešine grabe vlast i materijalna dobra onoliko koliko im situacija dozvoljava, ali ni slučajno preko toga, da se ne bi zamerili pravoj i jedinoj vlasti i izgubili ono što imaju. Te će oci da puste glas protiv lgbt zajednice kad dobiju vetar u leđa za takvo što, ali će, isto tako da poziraju sa premijerkom kada vetar dune u drugom pravcu. Onima koji su u svom biću časni zameram to što ćute na bahaćenje i razvrat u okviru svojih redova. Nekad su ti “dobri” koji ćute opasniji i pogubniji od “zlih”. Meni je posebno licemerno parcijalno citiranje biblije gde se u tom preobilju uvek navodi ono što odgovara onom koji citira, a prećuti se nešto što mu nije po volji. A istina je da smo po bibliji skoro svi grešni, naročito moderni čovek. Pa kad ih neko činjenično prikuje za tu istu bibliju, oci se brane da je to važilo nekad, a da je sad drugo vreme. Dobra sveštena lica su nekada imala ulogu duhovnih vodiča i faktora mira i stabilnosti u društvu. Danas je narod izgubio poverenje i to s pravom. A i sve i da nije, kao današnji vodiči percipirani su političari i psihijatri. Kapitalistički kupoprodajni odnos zavladao je i u sferi duše pa za trideset evra dobijete “tri u jedan” napitak, lekara, pastira i prijatelja, što je, takođe, licemerje. Ja sam protiv autoriteta, protiv i sveštenika i psihijatara. Glasam za čoveka, samosvest i spoznaju kroz iskustvo, filozofiju i umetnost. Jer samo jak čovek je svoj čovek. Tu ostaje prostora za veru, ali ne i za marketinške magove i one koji bacaju prašinu u oči i mute vodu da izgleda dublje, ma kako da se zovu.

moj komentar na P.U.L.S.E na tekst Mikice Ilića „Klerikacija u zemlji pravoslavnih ateista“

Advertisements