Ko je čitao moj tekst FENG ŠUI NA MOJ NAČIN ILI ŽIVOT U UPOTREBI neće se iznenaiti kada kažem da sam veliki ljubitelj lista i sortiranja, fioka, slaganja i brojanja. Takvo šta primenjujem i na filmove. Samo što sam nekada hrčkasto prikupljala sve one koji bi mi se iole dopali. Sortirala ih po godinama, rediteljima i sl. Rezala i prerezivala. Euforično sam prikupljala ne samo filmove, već i muziku i nastupe umetničkog klizanja. Klizanje sam čuvala na hardu sa namerom da, takođe, narežem. A onda se desilo da mi hard propadne, a sa hardom i gigabajti klizanja. Plakala sam iako su ti isti nastupi i dalje prisutni na jutjubu.

I kao što se ljudi promene nakon prve propale veze, tako sam se i ja tada promenila po pitanju čuvanja filmova. Prilikom velikog prolećnog spremanja pobacala sam stotine diskova na kojima su filmovi i serije koje nemam nameru da gledam ponovo. Ostavila sam samo one ne koji su vredni, već koji su mi emotivno značajni. Ima tu nezapaženih filmova od strane javnosti, možda i nekih estetski bezvrednih, ali zajedničko im je da su meni veoma značajni i da im se iznova vraćam, kao i da su postali deo ne samo moje kolekcije, već i tkiva.

Analiza je pokazala štošta… Ono što me je iznenadilo je da je selekcija pokazala da sam veliki ljubitelj filmova francuskog govornog područija. Nekada sam padala na Almodovara i špansku histeriju, dok mi je sad to nekako previše i uznemiruje me to njihovo vikanje i scenariji u kojima obavezno nekog udare kola ili se desi slična tragedija.  Ne umem da artikulišem šta mi se dopada u francuskim filmovima, ali jednostavna radnja bez epohalnih zapleta i taj neki duh mi u ovom momentu baš prijaju. Ne kažem da će se afinitet zadržati nakon par godina. Čovek je fluidan, pa tako i ukus i afiniteti…

Filmove sam složila po decenijama i godinama. A posebne foldere dobila su samo dva reditelja: Ingmar Bergman i Lars von Trir.

Ova lista, sedamdesetak naslova, moja je mentalna krvna slika, natalna i lična karta. U ovom trenutku.

 

Advertisements