Ja, zapravo, ni ne znam precizno šta je feng šui. Niti sam ikada imala interesovanje za azijsku kulturu, umetnost, filozofiju i praksu. Ljudi oko mene moju sklonost da sve i svašta bacam nazivaju feng šui i otuda ovaj naslov.

Moja životna filozofija je da mnogo toga živi u upotrebi. Recimo, predmeti i stvari. Sve mora da ima neku svrhu i nema vrednost samu po sebi, već je dobija u upotrebi. Meni vrhunski stanvej klavir ne znači ama baš ništa, jer jedino znam da odsviram „Višnjičica rod rodila“. Užasava me nered i gomilanje. Ništa „vajdica je“ i „trebaće nekad, možda“. Ako koristim mikser – neka ga. Ako ne koristim, pokloniću ga. Nekome će trebati.  Neću da kupujem i da čuvam nešto što mi ne treba.

Može neko da postavi pitanje, a šta sa umetničkim delima i ukrasima? Oni nisu suvišni u koliko su nam lepi. I oni žive u upotrebi. U konzumaciji. Njihova upotreba je ulepšavanje i ukrašavanje.

Sećam se nekih davnih vremena i zaključujem kako su mnogi bili robovi trendova i bespotrebnih stvari i činova. Šta će nam regali od poda do plafona, lutkice u plastičnim kutijama, daljinski upravljač u kesici za zamrzivač, gostinske čaše koje se čuvaju za posebne prilike i naravno, čitav jedan bespotrebni svet, skladišten u pomenutim predimenzioniranim regalima, od meklaud jakne do pepito sakoa?!

Volim IKEA proizvode, iako je poznato da nisu baš reprezent kvaliteta, baš zato što je kod njih sve podređeno čoveku, hedonizmu i upotrebi. Razvili su čitavu filozofiju izrade nameštaja kao refleksiju filozofije života. I nema veze što ga prave od iverice, jer zašto bi morali buržujski da koristimo samo i samo hrastovo i orahovo drvo, jer je to, jel’, kvalitet, kada i ormari i police od iverice mogu da budu funkcinalni?!

Feng šui metode koje i nisu feng šui primenjujem i na međuljudske odnose. Ne volim da se zavaravam da mi je neko prijatelj, a viđamo se jednom u deset godina. Kao, mi se uvek razumemo, vidimo se nakon deset godina, „izdružimo“, „izrazumevamo“, a onda se svako vrati svom životu, do sledeće decenije. Nije ni to ništa strašno, ali ako se shvata na pravi način. Kad je reč o međuljudskim odnosima umem da budem baš jednostavna: ko me voli, poštovaće me, uvažavati i želeće moju blizinu. Prijateljstvo, kao, uostalom, i ljubav se praktikuju i žive u upotrebi.

Ponekad i uspomena može da postoji u upotrebi. Vitgenštajn je govorio o tome da stvarni predmet i naša misao o nekom predmetu mogu imati istu vrednost. Ako nas imaginacija hrani, onda je i ona u upotrebi.

Na sličan način se odnosim i prema pisanju.  Odbacivanje, sažimanje, esecencija, kao poetički feng šui.

*Na fotografiji je Bergmanova biblioteka, taj „mračni predmet želje“!

Advertisements