Nakon tridesete malo šta može da me iznervira i izvede iz takta. Trudim se da razumem ljude i pokušavam da vidim Čoveka u čoveku. Ko god ne nasosi zlo drugome ne smeta mi.
Međutim, postoji jedna skupina ljudi (čast izuzecima!) koju ne mirišem, a to su psihijatri i psiholozi. Suočila sam se u ranim dvadesetim sa adolescentskim problemima i upoznala sam tada mnoštvo psihijatara i psihologa. Naivno sam očekivala humanost, jer, jel’, po vokaciji bi trebalo da su stručni, dobri i nežni. Na sve i svašta sam naišla, ali na razumevanje ne. Kako kod državnih, tako i kod privatnih. Srela sam aroganciju, površnost, dominaciju i nadmenost. Ne samo da mi nisu pomogli, već su mi i odmogli. Probleme sam prevladala sama. Verujem da su psihijatri nužnost kada je reč o nekim ozbiljnijim psihičkim bolestima i to kao oni koji će odrediti adekvatnu farmakoterapiju. Ali u svemu ostalom njihov značaj je pretenciozan. Kompetentni su za to koji lek dati, ali ne i za to da nas uče šta je sreća, kakvo treba da je društveno uređenje, kakav šal nositi, kako kuvati pasulj, a psihijatri su ti koji se uvek pitaju za sve i svja, jer „doktor zna“. Ljudi im veruju. Oni su zaposeli sve pore društvenog života, gostuju i pitaju ih o svemu, a oni, pak, uvek imaju odgovor, uvek tačan i neupitan, a rečenice po pravilu počinju „ja kao psihijatar/psiholog“.
U slavu mojih susreta sa psihijatrima i psiholozima napisala sam jedan tekst, te vam ga reblogujem:

Aleksandra M. Lalić

Kada neko daje savete kažu mu „nisi ti psiholog i psihijatar pa da znaš pravi odgovor“. Iz ovog šablona proisteklo je mnogo predrasuda i nevolja. Stvar je u tome da psiholozi mogu da nam prepričaju istoriju i teoriju psihologije, a psihijatri da daju lekove za određena stanja. I to je to. Sve ostalo je precenjivanje. Vračanje i horoskop. A psiholozi i psihijatri baš vole, kao vračare koje ti uvek vide bačene čini i crnu magiju, da „nađu“ problem i da čeprkaju oko glave  i po njoj, čak i tamo gde problema nema. A čak i kad ga ima pogrešno ga lociraju. Primer pevačice Sinead O’Konor reprezentan je primer njihovih metoda. Kaže Sinead da joj je psihijatar najbolji prijatelj i da samo u njega ima poverenja. Umesto da se duhovno osamostali (sa ili bez tog psihijatra) i odbaci ga kao što nam Ludvig Vitgenštajn savetuje da uvažimo njegove misli, ali da…

View original post 792 more words

Advertisements