Dragoslav Srejović i Aleksandra Cermanović u svojoj knjizi Rečnik grčke i rimske mitologije kažu o Prometeju:

„Samo beskrajna ljubav prema ljudima prouzrokovala je sve ove Prometejeve patnje“.

Od svih mitskih junaka, oduvek mi je bio najdraži Prometej. Istovremeno ga vidim kao preteču Isusa, ali i preteču levičarskog ideala čoveka. Kažu da je Dostojevski kad je gradio lik kneza Miškina imao na umu Hrista. Meni se čini i Prometeja. Prometej je jedan od retkih koji ne dela za svoj đir i strasti, već za druge. Opšte je poznato da je on od bogova ukrao vatru i podario je ljudima za šta je bio kažnjen neprestanim kljucanjem jetre. Ali on im je mnogo više od toga dao. Svoje bivstvovanje usmerio je na dobro i pomaganje drugima, bez obzira na lične posledice. Određena grupa mitova ide tako daleko da Prometeja vidi kao tvorca čoveka.

Prometej kao personifikacija dobrote, spaja vremena, svetove, ali i hrišćanstvo i komunizam.

Refleksije Prometeja postojale su u civilizaciji i ti svetli pojedinci pomogli su da planeta opstane. Džaba nauka, umetnost, moć i sila, ako nema dobra i dobrote, međusobno ćemo se istrebiti. Zapravo, prometejstvo i dobrota su najveća nauka, najveća umetnost, ali i najveća religija.

Svaki pojedinac koji čini nešto za druge, ima čestice Prometeja u sebi.

 

Advertisements