Pobornica sam ideje da umetnost i priroda čine celinu. One nisu isto (niti će ikada biti), ali zajedno čine krug, celinu. Poetska ilustracija ove ideje je pesma Uvod Srđana Valjarevića koju baš volim:

UVOD

Sa istom energijom

divim se

Česlavu Milošu i Gertrudi Stejn

kad se upustim u čitanje,

s potrebom

da me zagreju nečije reči.

 

I kad usred šume,

sa svih strana okružen drvećem

stojim na jednom panju

i vidim

da mi se tako dopada i

prirodno, kažem: zašto

ne bih svakog dana dolazio na ovo mesto?

A u tu šumu, tada,

ušetao sam sa namerom da pišem,

uz neko stablo i pitao se:

šta u stvari čoveka greje?

Advertisements