Kad sam bila mala, ako se neko ruga govorili smo „ko se ruga poseru ga“. Danas su ruganje i cinizam in. Poturaju se pod imenom satira, a, zapravo, daleko su od umetničkog izraza i krecije. Prezirem cinizam zato što se najčešće svodi na banalno podsmevanje pasivnih kukavica  onima koji se osmele da koraknu.  Cinik najviše mrzi aktivnost i pokret, uvek je izvan, na visini i na bezbednom. Tako cool. Nedodirljiv. Sve dok ne čuje neku opasku na svoj račun. Tada se cinik upauni i uvredi, jer cinik može uvek da bude hladan samo dok njega neko ne ošine kritikom ili, ne daj bože, njegovim oružijem cinizmom.

Advertisements