Poznati šahista Bobi Fišer na pitanje kakve psihološke igrice sprovodi tokom igre, odgovorio je rečenicom koja je ušla u istoriju šaha: „Ne verujem u psihologiju, verujem u dobre partije“. Ovom rečenicom Fišer je udario nogom u zadnjicu psihologiju i njene kvazi moći. Iza Bobija Fišera stoje partije i partije šaha, kao sati i sati vežbe Dobra igra nije proistekla ni iz kakvih psiholoških super moći, već kao posledica ogromnog rada i truda. Ono što primećujem kod mnogih ljudi je upravo to da traže trag svoje posebnosti u nekim površnim znacima, bilo u tome da su rođeni u određenom horoskopskom znaku do banalnog precenjivanja nekih sitnica. Te tako će pojedinci grebati srećke ne bi li se obogatili i tražiti jeftine članke po novinama da im pregledoskupljači kažu kako su prepametni, superiorni i posebni, jer se baš tako češljaju ili jedu na određeni način. Ili će misliti da ih posedovanje najnovijeg ajfona, mercedesa ili najki dvojke pozicionira u određeni vrednosni krug. Zasuči rukavi, kopaj i onda ćeš (možda) da iskopaš – zašto je to tako teško shvatiti?!

Advertisements