Družeći se dugi niz godina sa mačkama i psima lutalicama, kao i sa svojom ljubimicom, došla sam do nekih zaključaka o životinjama, koje, na žalost, ljude, sa  fenomenološke strane, svrstavaju u etički podređenu poziciju.

ŽIVOTINJE MOGU BITI SUROVE, ALI NE I ZLE

Jedna životinja će da naudi drugoj najčešće ako je gladna pa želi da je pojede ili ako je se plaši. A psi koji napadaju ljude su dresirani da budu krvoločni. Ali šta god radile, one, životinje, nemaju, za razliku od ljudi, u sebi sadizma, ne ponižavaju. Čikatilo, Onoprijenko, Hitler, Staljin i Bin Laden nisu rođeni u psećem, mačijem ili nekom trećem životinjskom obličju, već kao ljudi.

ŽIVOTINJE MOGU DA BUDU LJUBOMORNE, ALI NE ZAVIDNE I SUJETNE

Ako mazite drugu životinju ili, čak, igračku, neki ljubimci mogu ispoljiti ljubomoru, ali zavist nikad. Ali i ta ljubomora nikada nije maligna, kad ste čuli da su neka mačka ili pas uradli zločin iz strasti, zbog neuzvraćene ljubavi i ljubomore?! Nikada neće da prave pakosti zato što druga mačka bolje lovi ili zato što drugi pas brže vrati bačeni predmet. One se ne rugaju i ne podsmevaju. Nisu sklone hvalisanju kao ljudi što su. Najodbojnije mi je kad ljudi kod svog ljubimca ističu a) koje je rase, b) koliko je platio ljubimca i c) kako  je njihov ljubimac giga mega pametan. A što bi te stavke bile bitne?! Samo zato što je ljudska sujeta bez granica. Meni ljubimac treba isključivo „za voleti“. Šta me briga koje je rase, koliko košta i da li je lepa ili pametna. Ako već favorizujem nešto, neka bude dobra. Samo dobra.

ŽIVOTINJE SU IMUNE NA VIRUS POTROŠAČKOG SISTEMA

Ljudi su ti koji se troume Guči, Prada, Versaće, dok životinje ne znaju za brendove. One neće da histerišu zato što nemaju nešto markirano, niti im je to bitno. U potpunosti su imuni na reklame i ekonomska nametanja. S tim u vezi, nikada se neće sikirati što su mršave ili debele. Prihvataju stvarnost takva kakva je. Kad bi bankari pregovarali sa mačkama, nikad ne bi napravili imperije.

ŽIVOTINJE MNOGO MANJE POBOLJEVAJU OD LJUDI

Poznato je da i životinje mogu da obole od raznih bolesti pa čak i od karcinoma. Ali iako ponekad imaju krhka telašca, mnogo ređe oboljevaju od ljudi. Smatram da je to zato što su bolesti mnogo više psihosomatske nego što mi mislimo. Vladeta Jerotić je u svojoj knjizi Čovek i njegov identitet izneo tvrdnje o uticaju psihe na mnoge bolesti. A nije jedini sa takvim stavom. Životinje mnogo bolje održavaju mentalnu higijenu od ljudi i zato manje i oboljevaju.

MAČKE SU HEDONISTI

Ponašanje mačaka je otelotvorena ataraksija: izmeniti ono na šta imamo uticaja, a pomiriti se sa onim na šta nemamo. Ljudi su ti koji gomilaju kapital i potrebe, životinje ne. Njima je bitno da imaju hrane, toplote i topline, ljubavi i pažnje. Skromne su u svojim zahtevima i samim tim srećnije od ljudi.

MAČKE I SLOBODNA VOLJA

Moja mačka je veoma privržena kući, ali neguje slobodarski duh, što ponekad ume da me zapanji. Recimo, sedim na krevetu, a ona na stolici. Ustanem, uzmem je i donesem na krevet. Ha! Narušila sam joj slobodnu volju. Ali i sviđa joj se na krevetu. I evo šta radi: vrati se nazad do stolice, a onda sama, gonjena svojom slobodnom voljom, dođe kod mene u krevet.

MAČKE U 21. VEKU

Imala sam mačke i početkom i krajem devedesetih, ali te mačke u odnosu na rođene posle 2010. su veoma različite. Moja ljubimica se ponekad uplaši pravog miša, ali kompjuterskog nikad. Ne plaši se televizora, fena  niti bilo kojih tehničkih dostignuća, ali je zato uhvati panika kada vidi bubu. A da ne govorim kako uhvati tutanj kad izađe van a naiđu golub ili svraka. Letos je  zbog vrućina učestalo radio ventilator i, naravno, ljubimici je bila postavljena stolica ispred njega kako bi hlađenje i ugođaj bili neposredni. Kad sam isključila ventilator tako se naljutila i sve nešto prekorno mjauče kao da se svađa, a onda ode sama do dugmića i poče šapicama da ih pipka.

MAČKE SU LEVIČARI

Mačke nikada nisu opterećene slavnom prošlošću, niti su zabrinute nad budućnošću rase, nacije, vrste, čeka god. Prihvataju svakoga ko im je po volji i ko je dobar prema njima. Ne dele se do besomučnosti kao ljudi. Mačke veruju u biće kao pojam, a ne u ljude, životinje, pse i sl. Biće kao težnja jednakosti.

MAČKE SANJAJU

Možda zvuči čudno, ali primetila sam da se moja ljubimica nekad trza u snu i nešto frfljajući odmjauče u takvom stanju, što implicira da sanja. A budući da proučavaoci životinja kažu da mačke ne mjauču međusobno, već isključivo kad se „obraćaju“ ljudima, mačka nekad sanja ljude.

MAČKE IMAJU DUGOROČNO PAMĆENJE

Ovu tezu sam dokazala. Kad je moja ljubimica bila mala kupovala sam joj mačije konzerve. To je trajalo samo par meseci, jer sam zaključila da je bolje da joj kupujem kesice. Sadržaj je isti, mačiji gulaši, ali je razlika u pakovanju. Ona će uskoro da napuni pet godina, ali i dan-danas kad kupim npr. pasulj u konzervi ili nešto sličnog pakovanja ona se obeznani, jer misli da je njena konzervica iako joj ne kupujem konzerve već četiri godine. Tako se ne uzvrpolji kad je reč o nekoj drugoj ambalaži.

MAČKE SU TAJNA

Ponekad imam utisak da razume sve što joj pričam. Nekad me njeni postupci iznenade. Naročito kad sedne pored prozara i gleda „ništa“ kroz njega. Kažu proučavaoci mačaka da one tako odmaraju centralni nervni sistem. Ne znam šta radi tad kad ništa ne radi i „gde je“ tad, očito da i ona sledi glasove prozora.

U kratkom videu možete da pogledate koliko moja ljubimica voli laptop:

Advertisements