LETEĆI OBJEKAT ILI LETEĆE BIĆE – Zamahnula je krilima, uzletela, a onda, mahanje krilima je bilo izlišno. Nije sletala. Padala je kao lipa, istodobno divlje i harmonično. Bila je kao ptica, avion, helikopter, paraglajder,šišmiš…

SENZACIONALIZAM ILI TRAGEDIJA – „Naš grad ne prestaje da iznenađuje svakodnevnom i svakonoćnom bizarnošću. Devojka A. T. stara dvadeset i pet godina skočila je juče sa krova tridesetospratne zgrade, zgrade Novog parlamenta. Na sebi je osim sasvim uobičajene odeće imala par krila napravljenih od materijala za sad nepoznatog redakciji novina ’Juče, danas, sutra’.“

UBISTVO ILI SAMOUBISTVO –  Razgovor negdašnjeg i ovdašnjeg inspektora:

-Devojka je luda ili… Svakako je luda kad je mogla da se na taj  način igra sa životom, to jest sa smrću. Natakla krila i sletela. E, pa baš je bilo sletanje.

-U tome i jeste stvar! Nju su ubili!

-Pa ti nisi normalan! Obdukcija! Očevici! Šta još hoćeš? Kakav dokaz hoćeš? Nije ni čudo što više nisi u službi. Filozofija je suvišna. Izuzevši jedan deo filozofije – logiku!

-Da… Sve je    jednostavno… Nije    nego! Ne    govorim ja   o  fizičkom delu, o obliku. Ja govorim o suštini. Činjenica je da je ona skočila. Ali zašto? Možda su je postupci drugih motivisali da skoči.

-Vidi, možemo mi izvesti zaključak kakav god želimo, ali zvanično: A. T. je izvršila suicidalni čin. Postoje očevici. Obdukcija je precizirala vreme i način smrti i kraj! Nema dalje! To je ono što interesuje nas.

-Koje nas?

-Policiju.

-Ti znaš da sam ja odavno izvan te  priče. Takođe, znaš da   sam sad pisac. Sve ovo sa A. T.  mi je interesantno, inspirativno. Želim da napišem knjigu o njoj.

-Ti baš ne znaš šta ćeš sa slobodnim vremenom.

-Ti to nikad nećeš shvatiti.

-Ne zanima me i tako je bolje.

-Uzmi ove ključeve u ruku i stisni šaku.

-Dobro, i?

-Osećaš ih i to znači da postoje. Ostalo je igra reči.

PRIJATELJSTVO ILI GLODANJE VREMENA – Maja se ispovedala negdašnjem inspektoru u svojoj  sobi. U dvorištu je bila A. T. Ploču je stavila na stari gramofon i plesala je. Za to vreme, ne samo za Maju i bivšeg inspektora, već i za ostali svet ona je bila nevidljiva.

-Ana i ja smo zajedno studirale filozofiju. Jeste, družile smo se, ali naša zajednička ravan bilo je duhovno. O osećanjima nije nikada govorila, tako da bi svaka moja reč u vezi sa tim bila puko nagađanje. Znali smo satima raspravljati o Volteru i Kantu. Bile smo dva mozga koja su razmenjivala energije. Nije bila po ovdašnjoj modi, ali imala je dozu atraktivnosti u sebi koja je bila dovoljna da privuče pažnju. Ipak, nije je to činilo srećnom zato što je ona htela uvek nešto više. Nadfizičko. Mislim da je Pepi bio „taj“.

LJUBAV ILI ŽDERANJE – Pepi je sedeo u fotelji sa blago raširenim nogama, nije ni znao da mu je u krilu Ana koja se igrala sa klik-klakom i jo-joom.

-Pitate me šta mogu reći o Ani. Ona je…    Ona je neuhvatljiva. Kao sapun koji kad želimo da ga uhvatimo isklizne iz ruke ili nestane, istopi se… Ako već mogu biti toliko iskren reći ću da mi je smetalo to što sam bio Anin jo-jo. Ili klip-klap. Znali smo zajedno da ispijamo litre piva. Prilikom našeg poslednjeg susreta izvadila je moju sliku iz rama što me je začudilo. Pred mojim očima. Na moj upitni pogled rekla je ’da je namena bila da večno tu ostane prodavci bi prodavali ram sa tvojom slikom’. Noć pred smrt rekao sam joj da mi je drugačija. Zavodljivo je pitala da li je moguće da malo nove odeće može toliko da je izmeni. Rekao sam joj da nije reč o tome. Ona je insistirala na tezi da površne stvari deluju na opažanje. Ćutali smo i pili, a onda je Ana uzviknula ’hajde, ljubi me, znam zašto si došao, došao si instinktivno, ne trebaju nam uvodi i ostale gluposti, hajde!’. Počela je da se svlači i da baca odeću na mene. Rekao sam joj da je volim i pitao zašto su kod nje sve samo čula. Nisam dobio odgovor. Ana je volela ples.

UMETNOST ILI JEFTINA ZABAVA – Drugarica sa plesa se izmakla u stranu velike sale za vežbanje baleta. Među svim tim balerinama Ana je uključila neki hip-hop na kasetofonu i brejkovala. Vrlo vešto.

-Skok.  Tako  su  se  zvale  malo  poznate novine  koje  se  bave plesom. Ana, osim što je sa mnom pomalo brejkovala na koncertima, volela je ples. Borila se za to da se brejkdens stavi na jedan viši nivo. A onda… Taj minijaturni tekst bez teksta… Ana nas je izdala. Naravno, znam da ćete me pitati šta je pisalo. Još mi je teško da pričam o tome, zato sam vam donela „tekst“. Negdašnji ispektor uzeo je časopis. Ana je isključila kasetofon, nakašljala se i počela da deklamuje tekstić iz novina:

„Nema plesa. Nema duše. Sve je novac i pomahnitalo skakutanje. „

-Rekla sam joj da je to izdaja i nas i plesa, na šta je rekla da je ona čista pred njim. Kojim njim, pitala sam. Otvorila je prozor i prst usmerila ka nebu. I njena mama primetila je da je Ana u poslednje vreme drugačija.

PORODICA ILI KAVEZ – Anina mama sedela je na dečijem krevetu i mazila usnulu Anu koja je bila pokrivena jorganom sa navlakom sa motivima iz Diznijevih crtaća: Miki, Šilja i Paja. Obasjavao ih je plamen sveće.

-Tačno je da se poslednjih dana nismo dobro slagale. Poslednjih godina. Pravo da vam kažem, nikada se nas dve nismo razumele. Anin otac je rano umro i sama sam je odgajala. Želela sam da ona bude advokat, bankarka ili nešto slično. A ona se uvek zamlaćivala glupostima. I ja sam nekada crtala, ali kad sam upoznala Aninog oca sve se izmenilo. On je bio glumac u amaterskom pozorištu kao mladić. Šta bi bilo sa njim da je nastavio da se tamo krevelji. Sva sreća pa mu je otac izvukao uši, odveo ga u trgovinu krojačkih materijala svog poznanika Mitića. A Ana je uvek lebdela po oblacima, kao da je i sama oblak… Znate, tog dana, kada se dogodila nesreća, našla sam na njenom stolu  ovu  svesku.  Čitala sam, ali malo toga mi je bilo jasno.

POČETAK NAUKE ILI KRAJ ŽIVOTA – Negdašnji inspektor je listao svesku, a onda se zadržao na jednoj stranici. Tad ustade Ana iz kreveta obučena u roze pidžamu sa likom Snežane i sedam patuljaka i progovori:

Dugogodišnje proučavanje hipoteze o mogućnosti ljudskog leta se okončalo. Današnji dan će mi dati ili Nobelovu nagradu ili mesto u rubrici za crnu hroniku. Pre nekoliko godina uzela sam za ozbiljno mit o Ikaru i Dedalu. Pronašla sam formulu za ljudski let. Isprobala u tajnosti krila sa trećeg sprata. Uspelo je. Sad je na redu trinaesti sprat. Sve ovo pišem da ukoliko ne uspem neko nastavi moja istraživanja. Moguće je. Još malo mi fali. U svesci se nalaze formule i sve ostalo.

Sveća je gorela sve dok nije dogorela.

NASTAVIĆE SE: PROLOG ILI EPILOG – Negdašnji inspektor je pored toga što je nekada bio inspektor, a sada pisac, oduvek bio ljubitelj matematike, fizike i hemije. Kada je pogledao formule i beleške koje je Ana ispisala u svesci dobio je ideju gde je ona (možda!) pogrešila. Anina sveska ga opčini više no pisanje knjige o njoj. Oni koji su olako shvatili mit o Ikaru su doživeli krah. Ipak, za poštovanje je težnja, jer težnja udružena sa voljom i radom pomaže da nastane nešto suvereno. Čovek ne može da leti, ali činjenica je da su braća Rajt izmislili avion. Alhemičari koji su bezuspešno pokušavali da veštački naprave zlato nalazili su druga otkrića značajna za čovečanstvo. Kako tretirati te koji kucaju na jedna vrata, a otvore neka sasvim druga?

Advertisements