ZAGREVANJE

Sunce je kočoperno sijalo dok mu je nebo sa stadom oblaka bivalo pokorno, kao pastir i ovce pred Gospodom. Zapravo, ono samo bilo je Gospod. Ne sunce gospodnje, već Gospod Sunce. Trijumf prirode. Šljaka kao da je gorela.  Marija Šarapova i Viktorija Azarenka takođe su gorele u želji za pobedom.  Zagrevale su se. Letele su po terenu kao da su na nožnim zglobovima imale krila. Činilo se kako teren, tribine i televizori mirišu od njihovih pomadica, gelova za tuširanje, dezodoransa, mladosti, lepote, strasti, a najposle i od želje za pobedom. Obe su se milosrdno odnosile prema loptici, gotovo mazeći je. Skakutale su i nestrpljivo očekivale da sudija najavi početak meča. Šarapova je nameštala crni šiljt ispod kog je krila plavi prkos. Azarenka je imala vezanu pletenicu te joj je čelo sijalo, a oči caklile kao čista reka na letnjem sunčanom danu. I ona je bila zauzeta zagrevanjem i nije mogla sakriti nekoliko znatiželjnih pogleda kojim je prostrelila protivnicu. Nestpljivo su očekivale estrogenski dvoboj. Uskoro, sudija je najavio da meč može da počne.

MEČ

Prva je servirala Maša. Levu ruku, u kojoj je bila loptica, digla je u vis, lagano zabacila glavu ka nazad, bacila lopticu, skočila, udarila je snažno, vrisnula. Počelo je! Vika nije bila ništa manje strasna te je, takođe, snažno vratila lopticu overivši udarac vriskom. Šarapova je bila dominantnija.  Azarenka se isprva opirala, ali potom se predala bez predaje meča, kao da je i ona počela da navija za Šarapovu i uživa u njenim teniskim bravurama.Mašina crvena majica bila je isflekana znojem na mestu pleća. Ignorisala je kap znoja koja je klizila niz slepoočnicu, kao i znojanicu ne upotrebivši je. U pauzama je halapljivo žvakala i gutala bananu, potom pila sok od narandže. Obliznula se nekoliko puta. Kada je završila sa poslednjim gutljajem podigla je ruku da zategne gumicu na svilenom repu te je tako isturila u prvi plan pazušni deo majice koji je bio skroz mokar. Ukrašena nepravilnim tufnama od znoja, zrncima šljake, smirena šećerom vraćala se u estrogenski ring. I dobila prvi set kao Aleksandar Makedonski neku od svojih mnogobrojnih bitaka. Na drugoj strani, Viktorija je bila izmučena grčevima u desnom listu. Legla je potrbuške na šljaku, a maserka joj je trljala list desne noge. Iz neke sasvim obične tube uzela je losion u ruke i potom više puta, stereotipnim pokretima utrljivala je losion u Viktorijin list. Znala je da će ovaj meč izgubiti i taktički bi bilo da ga preda i tako dobije na vremenu, te počne da se sprema za naredni turnir. Ali postojalo je nešto neizrecivo i neobjašnjivo u igri njene protivnice što joj je pružalo neko perverzno zadovoljstvo, toliko silno, jače čak i od pobede. U nastavku meča Šarapova je svaki susret sa lopticom overavala vriskom, a preumorna Viktorija je rzala. Obe su dahtale i divile se Mašinim poenima. Mašine oči jače su sijale od sunca, gutala je pljuvačku, nekoliko puta je pljunula, jednom bacila reket, jednom upitala sudiju da li je zajebava kad joj nije priznao as. Puma Maša gonila je srnu Viktoriju da troši poslednje rezerve snage. Superiorno je gledala kako trči za lopticom i valja se po šljaci. Ali niko nije znao da Azarenka na toliku borbu nije bila gonjena željom da osvoji bod, već lepotom Mašinog tela i onog nevidljivog oko tela dok poentira.. Maša je bila gospodarica, njen reket bio je bič. Želela je ne samo da pobedi Viku, već da protivnica prokrvavi, a ona da se naslađuje njenom krvlju, kao ratnim suvenirom. Njeni pogledi, uzdasi, vrisci davali su taj utisak. Pri udarcima loptice, Mašine naizgled nežne mišice i dugi prsti stisnuti u šaku kojima je upravljala reketom, dobijali su snagu kamenica. Iako je iznutra gorela kao pobuna prirode pri letnjim vrućinama, kao kapitulacija divljih šuma poraženih suncem, Šarapova je spolja, pri pomenutim udarcima lopte nalikovala vodi koja se pretvara u ledenu gromadu, čvrstu kao želja za vlašću. Vika je stenjala i rzala kao životinja, ranjena lepotom, a ne porazom Prepuštala se Mašinim rukama i mišicama, njenim uzdasima i vriscima. Mašini asovi, vineri, drop šotovi, voleji i smečevi, podrška sunca i Vikina predaja bez predaje, doveli su je do meč lopte. Veoma ubrzano je disala da su joj se ljuljale spiralne zlatne minđuše koje su se slagale sa bojom kose i lančić sa krstićem načinjen od istog plemenitog metala. Maša je nekoliko puta levom rukom tapšala lopticu, pomerila malko šiljt, neposlušnu kosu namestila iza uva, bacila lopticu u vis, zatim i pogled koji se napojio solarnom snagom, skočila, udarila lopticu, vrisnula, oborila sopstveni rekord u brzini servisa i u jačini decibela pri vrisku i osvojila as.

POBEDA

Bacila je reket, skočila je sa stisnutom pesnicom udarivši vazduh i potom legla na šljaku načinivši grč zadovoljstva na licu. Osećala je kako se stapa sa suncem, kako je samo njegov deo. Ničeg nije bilo sem sunca, a zatim je ono zašlo. Videla je hiljade i hiljade ljudi, potom je prišla mrežici i primila čestitke od Vike… Još jedan skalp je skinut, pomisli Maša i ode u svlačionicu, pod tuš. Postojala je samo jedna osoba koja je više uživala u pobedi Marije Šarapove od nje same: bila je to njena protivnica Viktorija Azarenka. Od tada, Vika je igrala tenis u želji za ponovnim susretom sa lepotom oličenom u Mariji Šarapovoj. Ili u nekoj drugoj protivnici. Makar i gubila.

Advertisements