…nakon što je zario bajonet u kraljev stomak, uz poklič „Smrt tiranima!“, poručnika Popovića poškropila je krv i on se oseti blaženo. Nikada se nije osećao tako važnim i u pokušaju da ovekoveči to uzvišeno osećanje naredio je lokalnom slikaru Konu da načini njegov portret u prirodnoj veličini, sve sa vojničkom uniformom i šapkom na glavi.  Popovićev sin, Popović mlađi, posle povratka sa galicijskog fronta, proklinjući i cara i Principa, štipao se ne verujući da je živ. Ali kada se pogledao u ogledalo dunuo je u delić i magla mu je nedvosmisleno poručila da je živ.  Nasmejao se i prošaputao „Živ sam…“ Ubedio je svog ratnog saborca koji lepo crta da nacrta njegov portret, što ovaj i učini. Staklorezac je delo uramio, a Popović mlađi sliku je okačio tik uz očev portret. Popović mlađi-mlađi, unuk „Smrt tiranima!“ i sin „Živ sam…“ bombardovanje Beograda ’41. dočekao je u svojoj beogradskoj kućici, sedeći naslonjen na zid, pored očevog i dedinog portreta, kao živa slika. On nije mnogo mario ni za rat, ni za pakt, ni za očeve, ni za praočeve. Taj je voleo da diše i kao takav je pobegao u  SAD. Njegov američki san bio je i njegov balkanski i beogradski san: živeti dugo, ne ići u rat i nikoga ne ubiti. U kuću Popovića uselio se jedan od mnogih „drugova“, oslobodioca, neki Živanović iz Brusa. Kada je video portrete Popovića opsova im mater izdajničku i skrši obe slike o koleno i baci ih. A na mestu gde su one visile okači crno-belu fotografiju na kojoj su on, drug Živanović sa mitraljezom i municijskom pratnjom, partizanskom uniformom i crvenom zvezdom na kapi, sa još nekoliko drugova slično obučenih i nagizdanih. Živanović mlađi stideo se što mu je otac bio, kako on to kaže, komunjara i sa gađenjem je bacio očevu fotografiju. Neko vreme zid je zjapio prazan, a onda okači svoju uramljenu fotografiju u koloru. Bio je u uniformi, a na ramenu je pisalo JSO. Imao je pušku u rukama, a u pozadini su se videle izrešetane kuće. Tokom bombardovanja 1999. porušena je kuća Živanovića, odnosno Popovića. Nekoliko godina nakon toga dva dečaka su se igrala na zgarištu. Jedan je drugom objašnjavao kako se rukuje digitalnim fotoaparatom. A onda je pozerski stao sa uzdignuta tri prsta, a njegov drug je škljocnuo…

Advertisements