Duboko verujem u relativnost prostora, vremena, nevremena i stvarnosti. Nauka je proces i nešto što važi danas ne znači da će važiti sutra. Nekad je televizor bio nezamisliv, a danas je retro. Realnost je klimava i ranjiva. A jedino što je stvarno je individualna stvarnost građena mentalnim prostranstvima, emocijama i Kantovim zvezdanim nebom iznad nas i moralnim svetom u nama. Kažu da krave vide ljude kao mnogo veće nego što jesu. Njihova stvarnost je optički uslovljena, ali šta ako se u budućnosti dokaže da je kravlja stvarnost objektivna realnost, a da su ljudske oči “pokvarene”. Šta ako je ljudski um “pokvarena mašina” i svet oko nas je kolektivna halucinacija?! Možda smo mi Tajler Darden iz Fajt klaba. Nisam ubica, poštujem zakone, plaćam račune i sa te strane poštujem realnost i vlastiti i tuđ integritet, ideju dobra koja je imperativ, ali po pitanju nekih apstraktnih stvari svesna sam, da sam samo jedna tačka koja se nalazi na evolucijskoj putanji i da će se za deset, sto i hiljadu godina mnogo šta promeniti.

moj komentar na P.U.L.S.E na tekst Nikole Petrovića Morena„Stvarnost? Koja stvarnost?“

Advertisements