Pitanje ukusa je u velikoj meri precenjeno i iluzorno. Postoje afinitet i vreme. Neka kiča i neukusa, presudiće im vreme. Ili ih staviti na viši nivo kao Gorana Bregovića što je. Sa balkanskim kičom je ušao u parisku operu i pozorišta. Možda valja, možda ne valja, ali ostaće. Neće ga vreme progutati. Zločin i kazna Dosojevskog je krimi roman nepretenciozno napisan za novac koji se svetu toliko dopao. Almodovar je kralj melodrame i kiča, a izborio se za svoje mesto u istoriji. Masovna kultura postoji paralelno sa kulturom, od njenog nastanka. Samo što je vreme puno toga progutalo pa smo u zabludi da je danas najgore. Ukus ne postoji, lepota i afinitet su fluidni, a vrednost definiše vreme. Svidelo se to nama ili ne. Kad god uđem u neku od beogradskih knjižara ili u biblioteke – puno je. To mi daje jasan znak da je potreba za književnošću i kulturom prisutna. Kao i postojanje portala koji opstaju kao što je P.U.L.S.E. Da niko ne čita ne bi ni postojao. Veliki broj mladih ljudi voli hip-hop koji u zavisnosti od mc-a gravitira od neveštih pokušaja do modernih šansona i poezije. Glupost glupih je bezazlena. Glupost pametnih je pogubna. El Bagdadi je fakultetski obrazovan, kao i nacistička vrhuška što je bila. Ratove devedesetih nisu vodile Mica Trofrtaljka i Lepa Brena, već jato dr-ova, mr-ova i ostalih okićenih titulama. I dodala bih još da nije nevažno klasno pitanje afiniteta i startne pozicije sa koje kreće svako od nas. Nije isto roditi se u porodici koja ceni kulturu i ima police sa stotinama knjiga i roditi se u seoskom domaćinstvu pretrpanom šustiklama i goblenima.Stvari su oble, sve zavisi kako ih posmatramo.

moj komentar na P.U.L.S.E na tekst Teodore Perović „U maglovitom carstvu lošeg ukusa“

Advertisements